Na izmaku još jednog dvanasetomesečnog poglavlja naših života, pre nego što precrtamo i poslednji datum na kalendaru, pravo je vreme za načiniti rekapitulaciju prethodnih 365 dana i napraviti mesta novim počecima.
Već godinama unazad se pridržavam svog malog pravila, a to je da iz prethodne godine izvučem i zapišem po neku pouku, rezimiram sve ono što je obeležilo prethodnu i načinim presek.
Ovog puta sam odlučila da to učinim na svom blogu i na taj način napravim korak ka tome da od ovog mesta načinim svoj kutak, u kom ću oslikavati svet iz svog ugla, a što će pored mode ostaviti prostora i drugim aspektima mog života, što ujedno spada u jednu od mojih novogodišnjih odluka.
Prethodnu godinu bih ukratko mogla opisati kao godinu prilika. I to onih koje se u potpunosti poklapaju sa mojim životnim planovima, i koje su utabale staze nekim ozbiljnim profesionalnim počecima.
Godinu sam započela kao apsolvent na Ekonomskom fakultetu i kao član studentske organizacije AIESEC, o čemu sam već pisala u nekom od prethodnih postova. Nakon prilike da vodim tim, ukazala mi se prilika da postanem potpredsednik za marketing i odnose sa javnošću, a što će se ispostaviti kao jedna od najznačajnijih odluka koju sam donela u svom dosadašnjem profesionalnom životu. Prilika da vodim čitavu funkcionalnu oblast, radim u timu sa još osam ljudi i koordinišem još svoja dva tima, omogućila mi je da naučim dosta o sebi, ljudima i životu uopšte. Naime, naučila sam većinu stvari koje bi trebalo da svaki mlad čovek nauči u svojim dvadesetim godinama, a što me je oblikovalo i pripremilo na izazove koji tek dolaze. Naučila sam koliko ne znam i koliko tek želim da znam i shvatila da naši limiti dosežu daleko šire od onoga što mislimo da možemo.
Pored toga sam stekla i primenjivo znanje i praktično iskustvo, te razvila veštine koje su neophodne za funkcionisanje u savremenom svetu, a kojih u ranoj mladosti često nismo ni svesni da posedujemo.
Početkom godine sam razmišljala o tome kako bih volela da obiđem svoju zemlju, koja i te kako ima šta da ponudi. Ubrzo nakon sam shvatila da onog trenutka kada zaista znamo šta želimo, velike su šanse da do toga i dođemo. Kroz konferencije i različite poslovne angažmane, ukazala mi se prilika da obiđem većinu gradova Srbije i time štikliram još jednu stavku na svojoj listi "za uraditi".
Ono što će mi svakako obeležiti ne samo ovu godinu, već i čitavu buduću karijeru, jeste i prvo profesionalno iskustvo. Završetak mandata u AIESEC-u propraćen je jednom novom prilikom- nedavno sam dobila i svoj prvi posao na poziciji marketing menadžera u Media 4 Studiu, što ujedno predstavlja i jedno potpuno novo poglavlje u mom životu.
Tako je još jedna od mojih zamisli, da u ovoj godini otpočnem sa građenjem svoje profesionalne karijere i postanem finansijski samostalna, počela da zaživljava, što je još jednom potvrdilo moju teoriju o tome da je jako važno definisati ciljeve u vizualizovati ono što želimo da postignemo.
Takođe, ono što sam naučila je da je jako važno ceniti sve one svakodnevne male stvari koje nam pruža život, i da su baš te sitnice ono nas čini srećnim!
Neka vas u Novoj godini vidi misao da su granice samo ono što sami sebi postavite! Radujte se svakom novom danu i trudite se da svakodnevno obradujete sebi drage ljude, pomognete neznancu ili učinite uslugu koju ne očekujete da bude uzvraćena. Trudite se da budete bolji ljudi...Jer, na kraju dana, to se jedino računa. Do sledeće javljanja... Srećna vam Nova!
