Tuesday, July 22, 2014

Mind Wide Open


Pokušavajući da uporedim jedan svoj prosečan dan sa nekim od onih u kojima je nastajao ovaj blog, te odveć davne 2011. godine, shvatam da, iako se neminovno dosta toga promenilo, neke stvari su nastavile da opredeljuju, kako moj životni put, tako i mene kao ličnost. Pre svega mislim na svoj odnos prema obrazovanju i odnos prema modi, čiji se zajednički imenilac svodi da nekonvencionalnost.

I onda, kao i sada, formalno obrazovanje mi nije bila najvažnija stvar na svetu, a sa vremenom postajem sve veći poklonik neformalnog obrazovanja, i to onog koje traje čitavog života. Sve češće nailazim na mlade ljude koji, iako fakultet stavljaju na prvo mesto, suštinski ostaju zatvoreni za sve prilike koje im život može ukazati. A meni je upravo ta otvorenost ka novim stvarima i otvorenost ka učenju i van onoga što se nudi u fakultetskim udžbenicima, otvorila mnoga vrata čak i u zatvorenoj sredini u kojoj živimo. 
 Upravo ta nekonvencionalnost doprinela mi je puno u odnosu sa ljudima i suštinski, u tome kako vidim sebe i svet oko sebe. A zatim se odrazila i na moj način oblačenja i na kraju dovela do onoga što ponosno mogu nazvati svojim vlastitim ja. Društveno poželjno nije uvek nabolje za nas, kao što ni ono što nas može učiniti uspešnim i srećnim nije uvek ono na šta nas je okolina oduvek usmeravala. Koliko puta ste odustali od nekog puta koji nije utabana staza kojom je već prošlo mnogo njih? Koliko puta ste odustali od odevne kombinacije jer ste se možda bojali reakcija ljudi u vašem okruženju? Ako je odgovor dvocifrene prirode, zapitajte se...koliko zaista poznajete sebe.
Do sledećeg čitanja...




Košulja/ Shirt: Coton
Suknja/ Skirt: Springfield
Torba/ Bag: David Jones
Novčanik/ Valet: Marina Galanti
Espadrile i ogrlica/ Espadrilles and necklace: non branded 

Tuesday, June 10, 2014

Little Saturday in Subotica

Pri samom ulasku u Suboticu, otela mi se jedna misao: kako svi gradovi na prvi pogled izgledaju indentično. Bilo da se radi o provinciji ili kakvoj metropoli, blještava svetla iz daleka ukazuju da smo na samom pragu nekog života koji se tu odvija, a zapravo i ne slutimo kakvo nas iskustvo tamo čeka. Jer svaka ulica krije neku svoju priču. I svaki grad odiše drugačijom energijom, obojenom drugačijim mentalitetom, kulturom, vrednostima. Krije neki novi doživljaj i neku tajnu koju samo meštani znaju. Upravo jednom takvom misterijom odiše Subotica. Na prvi pogled tako urbana, dok ne zađete u samu dubinu ovog izrazito multinacionalnog grada, kada shvatite koliko je zapravo umirujuće tiha.
Ta multinacionalna priča ima svoje pojavne oblike pre svega kroz 
sakralne objekte, te veoma mnogo objekata građenih u mađarskoj varijanti secesije, stilu popularnom 
između XIX i XX veka. Od Gradske kuće, preko Sinagoge, Rajhlove palate, do javnih i privatnih objekata. Sve do sjajnih turističkih objekata sagrađenih na obalama palićkog jezera. Grad u kome ćete čuti prolaznike kako govore na Srpskom, Mađarskom, Nemačkom ili Slovačkom jeziku. Čijim ulicama svakodnevno prolaze turisti, ali i meštani različitih nacionalnosti i veroispovesti, i koji, čini se žive u jednoj opštoj koheziji i slozi.
Verovatno bih mogla još puno pisati o ovom nadasve jedinstvenom gradu, ali ću vam prepustiti da kroz fotografije autfit posta prošetate subotičkim korzoom i obalama Palićkog jezera. Do sledećeg posta, u kome se vraćamo na jug Srbije, šaljem vam sunčani pozdrav!


Outfit:
Blazer(sako): Pool&Bear
T-shirt(majica): Time Out
Pants(pantalone): Coton
Bag(torba): Bianco
Sneakers(patike): La Costa

xo,xo,
Marija R. Pavlović

Thursday, June 5, 2014

Travelling around Serbia



Koliko samo maštamo o putovanjima, o nekim drugim, dalekim zemljama i svim onim baštama
gde cvetaju lepše ruže. A ponekad zaboravljamo na svoju baštu i sve one prelepe ruže kakvih nema ni u najbogatijim vrtovima.
 Govorim o zemlji koja je bezbroj puta pogođena krizama, katastrofama, izložena ljudskoj i Božijoj nepravdi, a povrh svega, ostala tako vrtoglavo zanosna, dizajući se iz ponora,
svaki put dočekala neke bolje dane. I opet će.

U proteklih mesec dana sam imala prilike da obiđem gotovo sve delove Srbije, odnosno sva ona mesta kojima sam, čini mi se, dugovala svoju posetu. Prvi na listi destinacija bio je Pirot u južnom delu Srbije, čije je šetalište tako ljupko utkano u centar grada, gde sam probala najukusniji sladoled, i u čijoj se blizini krije izletište Bigar potok i vodopad koji oduzima dah. Naredna destinacija bio je Leskovac, gde je pronaći mesto za parking skoro nemoguće, a koji nesumnjivo drži monopol na najbolji roštilj i najvreliji temperament ljudi. Kragujevac, sam po sebi čaroban, u samom srcu Srbije, koji više nego opravdano zauzima to mesto i park Šumarice, vredan divljenja po svojoj lepoti i po svojoj istoriji.
Kruševac koji me uvek srdačno dočeka i Vrnjačka Banja kojoj opraštam čak i neljubaznost osoblja usled Banjskog parka kao njenog simbola, čija se šetališta prostiru sa obe strane vrinjačkih reka, zaklonjena drvoredima lipa, jela, platana i divljih kestenova, sa lepotama boja koje zasenjuju.
Zatim Zaječar, najveći grad Istočne Srbije koji osvaja svojom neposrednošću i koji krije tajnu proizvodnje najboljeg piva u regionu! I na kraju, ravnica koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim:
Vojvodina! Sombor, u najsevernijem delu zemlje, grad u kome je moj
 tata služio vojsku, o kom sam od malena čula toliko priča, a koji mi je ujedno bio i najveća nepoznanica. Ulica kralja Petra, toliko prostrana i posebna da podseća na sam centar nekakve metropole. Jednostavno, treba je doživeti. I restoran "Stari fijaker" star više od veka, opevan upesmi Zvonka Bogdana, koji
 nas je fascinirao jednako svojom tradicijom i enterijerom. Poslednja u nizu, njeno visočanstvo, Subotica, koju sam sa razlogom ostavila za novi autfit post, te o kojoj ću više pisati sledećem prilikom.

Nadam se da će vas ovaj post makar malo provesti kroz krajeve naše zemlje koje do sada niste uspeli posetiti, i podstaći da to što pre učinite. Te ću vas ostaviti da kroz fotografije uživate u krajolicima koji bez sumnje mogu parirati i najatraktivnijim turističkim destinacijama.
Do idućeg posta, u kom putujemo na sam sever zemlje, šaljem vam puno topih pozdrava!


Više fotografija možete pronači na mom instagram profilu.

Facebook Share