Wednesday, October 8, 2014

Cocktail


Kada bih kao mala zamišljala sebe kako ću izgledati u svojim dvadesetim, lomila bih se između jedne ovakve slike i slike na nekoj rok svirci, sa gitarom, pocepanim farmerkama i bajkerskim čizmama. Uspešna i revnosna učenica, koja je u slobodno vreme pisala pesme i slušala Guns N' Roses, nižući na zglobu dvanaestu kožnu narukvicu sa nitnama, maštala je o tome da jednog dana ima svoj bend ili bude uspešna u poslovnom svetu. 
Polja interesovanja su mi se vremenom menjala, a kako pred svakim mladim i svestranim čovekom stoji gomila izbora, onaj najteži koji mi je bilo načiniti je čime ću se baviti u životu. Vremenom sam shvatila i da nije važno čime se bavimo, već je važnije "ko smo" i čemu težimo. Sve me ovo podsetilo da se zapravo nisam odrekla svoje kreativne strane i da sam ja danas upravo spoj tih dveju slika koje sam u svojoj glavi iscrtala još kao mala. Samo bez gitare.
Fotografije prenose samo delić atmosfere sa koktela koji smo organizovali u ime obeležavanja 46 godina postojanja studentske organizacije AIESEC u Nišu, čiji sam član dve godine i deo izvršnog odbora poslednjih 6 meseci. 
Haljina, jedna od onih koje dremaju u ormaru čekajući svoj trenutak slave, jedan je od klasičnih komada koji su neprikosnoveni u ovakvim i sličnim prilikama. Prosto, nešto u šta vredi uložiti. Imala je sreće da bude čak dvaput obučena.
I mada mi u ove kasne sate obično i nailazi inspiracija za pisanjem, pustiću fotografije da kažu svoje.

 Ako i vas poput mene odvedu negde u "Doba jazza", znajte da sam uspela u svojoj nameri.  



Fotografije: Lazar Ivković


Tuesday, July 22, 2014

Mind Wide Open


Pokušavajući da uporedim jedan svoj prosečan dan sa nekim od onih u kojima je nastajao ovaj blog, te odveć davne 2011. godine, shvatam da, iako se neminovno dosta toga promenilo, neke stvari su nastavile da opredeljuju, kako moj životni put, tako i mene kao ličnost. Pre svega mislim na svoj odnos prema obrazovanju i odnos prema modi, čiji se zajednički imenilac svodi da nekonvencionalnost.

I onda, kao i sada, formalno obrazovanje mi nije bila najvažnija stvar na svetu, a sa vremenom postajem sve veći poklonik neformalnog obrazovanja, i to onog koje traje čitavog života. Sve češće nailazim na mlade ljude koji, iako fakultet stavljaju na prvo mesto, suštinski ostaju zatvoreni za sve prilike koje im život može ukazati. A meni je upravo ta otvorenost ka novim stvarima i otvorenost ka učenju i van onoga što se nudi u fakultetskim udžbenicima, otvorila mnoga vrata čak i u zatvorenoj sredini u kojoj živimo. 
 Upravo ta nekonvencionalnost doprinela mi je puno u odnosu sa ljudima i suštinski, u tome kako vidim sebe i svet oko sebe. A zatim se odrazila i na moj način oblačenja i na kraju dovela do onoga što ponosno mogu nazvati svojim vlastitim ja. Društveno poželjno nije uvek nabolje za nas, kao što ni ono što nas može učiniti uspešnim i srećnim nije uvek ono na šta nas je okolina oduvek usmeravala. Koliko puta ste odustali od nekog puta koji nije utabana staza kojom je već prošlo mnogo njih? Koliko puta ste odustali od odevne kombinacije jer ste se možda bojali reakcija ljudi u vašem okruženju? Ako je odgovor dvocifrene prirode, zapitajte se...koliko zaista poznajete sebe.
Do sledećeg čitanja...




Košulja/ Shirt: Coton
Suknja/ Skirt: Springfield
Torba/ Bag: David Jones
Novčanik/ Valet: Marina Galanti
Espadrile i ogrlica/ Espadrilles and necklace: non branded 

Tuesday, June 10, 2014

Little Saturday in Subotica

Pri samom ulasku u Suboticu, otela mi se jedna misao: kako svi gradovi na prvi pogled izgledaju indentično. Bilo da se radi o provinciji ili kakvoj metropoli, blještava svetla iz daleka ukazuju da smo na samom pragu nekog života koji se tu odvija, a zapravo i ne slutimo kakvo nas iskustvo tamo čeka. Jer svaka ulica krije neku svoju priču. I svaki grad odiše drugačijom energijom, obojenom drugačijim mentalitetom, kulturom, vrednostima. Krije neki novi doživljaj i neku tajnu koju samo meštani znaju. Upravo jednom takvom misterijom odiše Subotica. Na prvi pogled tako urbana, dok ne zađete u samu dubinu ovog izrazito multinacionalnog grada, kada shvatite koliko je zapravo umirujuće tiha.
Ta multinacionalna priča ima svoje pojavne oblike pre svega kroz 
sakralne objekte, te veoma mnogo objekata građenih u mađarskoj varijanti secesije, stilu popularnom 
između XIX i XX veka. Od Gradske kuće, preko Sinagoge, Rajhlove palate, do javnih i privatnih objekata. Sve do sjajnih turističkih objekata sagrađenih na obalama palićkog jezera. Grad u kome ćete čuti prolaznike kako govore na Srpskom, Mađarskom, Nemačkom ili Slovačkom jeziku. Čijim ulicama svakodnevno prolaze turisti, ali i meštani različitih nacionalnosti i veroispovesti, i koji, čini se žive u jednoj opštoj koheziji i slozi.
Verovatno bih mogla još puno pisati o ovom nadasve jedinstvenom gradu, ali ću vam prepustiti da kroz fotografije autfit posta prošetate subotičkim korzoom i obalama Palićkog jezera. Do sledećeg posta, u kome se vraćamo na jug Srbije, šaljem vam sunčani pozdrav!


Outfit:
Blazer(sako): Pool&Bear
T-shirt(majica): Time Out
Pants(pantalone): Coton
Bag(torba): Bianco
Sneakers(patike): La Costa

xo,xo,
Marija R. Pavlović

Facebook Share