Little Saturday in Subotica

Pri samom ulasku u Suboticu, otela mi se jedna misao: kako svi gradovi na prvi pogled izgledaju indentično. Bilo da se radi o provinciji ili kakvoj metropoli, blještava svetla iz daleka ukazuju da smo na samom pragu nekog života koji se tu odvija, a zapravo i ne slutimo kakvo nas iskustvo tamo čeka. Jer svaka ulica krije neku svoju priču. I svaki grad odiše drugačijom energijom, obojenom drugačijim mentalitetom, kulturom, vrednostima. Krije neki novi doživljaj i neku tajnu koju samo meštani znaju. Upravo jednom takvom misterijom odiše Subotica. Na prvi pogled tako urbana, dok ne zađete u samu dubinu ovog izrazito multinacionalnog grada, kada shvatite koliko je zapravo umirujuće tiha.
Ta multinacionalna priča ima svoje pojavne oblike pre svega kroz 

sakralne objekte, te veoma mnogo objekata građenih u mađarskoj varijanti secesije, stilu popularnom 

između XIX i XX veka. Od Gradske kuće, preko Sinagoge, Rajhlove palate, do javnih i privatnih objekata. Sve do sjajnih turističkih objekata sagrađenih na obalama palićkog jezera. Grad u kome ćete čuti prolaznike kako govore na Srpskom, Mađarskom, Nemačkom ili Slovačkom jeziku. Čijim ulicama svakodnevno prolaze turisti, ali i meštani različitih nacionalnosti i veroispovesti, i koji, čini se žive u jednoj opštoj koheziji i slozi.
Verovatno bih mogla još puno pisati o ovom nadasve jedinstvenom gradu, ali ću vam prepustiti da kroz fotografije autfit posta prošetate subotičkim korzoom i obalama Palićkog jezera. Do sledećeg posta, u kome se vraćamo na jug Srbije, šaljem vam sunčani pozdrav!

Outfit:
Blazer(sako): Pool&Bear
T-shirt(majica): Time Out
Pants(pantalone): Coton
Bag(torba): Bianco
Sneakers(patike): La Costa

xo,xo,

Marija R. Pavlović