Cocktail

Kada bih kao mala zamišljala sebe kako ću izgledati u svojim dvadesetim, lomila bih se između jedne ovakve slike i slike na nekoj rok svirci, sa gitarom, pocepanim farmerkama i bajkerskim čizmama. Uspešna i revnosna učenica, koja je u slobodno vreme pisala pesme i slušala Guns N' Roses, nižući na zglobu dvanaestu kožnu narukvicu sa nitnama, maštala je o tome da jednog dana ima svoj bend ili bude uspešna u poslovnom svetu. 

Polja interesovanja su mi se vremenom menjala, a kako pred svakim mladim i svestranim čovekom stoji gomila izbora, onaj najteži koji mi je bilo načiniti je čime ću se baviti u životu. Vremenom sam shvatila i da nije važno čime se bavimo, već je važnije "ko smo" i čemu težimo. Sve me ovo podsetilo da se zapravo nisam odrekla svoje kreativne strane i da sam ja danas upravo spoj tih dveju slika koje sam u svojoj glavi iscrtala još kao mala. Samo bez gitare.

Fotografije prenose samo delić atmosfere sa koktela koji smo organizovali u ime obeležavanja 46 godina postojanja studentske organizacije AIESEC u Nišu, čiji sam član dve godine i deo izvršnog odbora poslednjih 6 meseci. 

Haljina, jedna od onih koje dremaju u ormaru čekajući svoj trenutak slave, jedan je od klasičnih komada koji su neprikosnoveni u ovakvim i sličnim prilikama. Prosto, nešto u šta vredi uložiti. Imala je sreće da bude čak dvaput obučena.

I mada mi u ove kasne sate obično i nailazi inspiracija za pisanjem, pustiću fotografije da kažu svoje.

 Ako i vas poput mene odvedu negde u "Doba jazza", znajte da sam uspela u svojoj nameri.  

Fotografije: Lazar Ivković